Sreća je u malim stvarima

 

 

Otkad sam tebe srela cvrsto sam ubedjena u to da se sve desava sa nekim razlogom.

Osim toga,na pomen naseg prvog susreta uvek se slatko nasmejem.

 

Uopste te nisam ni znala...

Bili smo u selu 15 km udaljenom od naseg grada,na slavi.

Peti jun,Spasovdan...

Trebalo je da ja prespavam kod drugarice,ti kod druga.

Secam se da nisam ponela posebno lepu odecu,i da sam bas kad sam te prvi put srela nosila iznosene crne trenerke i drugaricinu majicu.

 

Mi smo na starom igralistu igrale "fudbal" nekom praznom plasticnom flasom,a ti i tvoje drustvo ste nas zezali.U pocetku uopste nisam obracala paznju na tebe,cak sam drugarici namigivala i ponavljala joj kako biste vas dvoje bili savrsen par...Nisam ni slutila da cemo na kraju tog dana u stvari ja i ti zavrsiti drzeci se za ruke,da cu te za taj jedan dan zavoleti vise nego ikog ikad,i da cu te voleti,evo,vec godinu dana.

 

Kad smo resile da krenemo kuci mahnule smo vam,a vi ste nam dobacili kako biste voleli da nas vidite to vece,na igranci.

Sredile smo se i uvece sisle u centar sela.

Videla sam te,ali i dalje nisam obracala mnogo paznje.

 

Kad smo se svi opustili i poceli da pricamo,nisam skidala pogled sa tvog drustva.

U trenutku kad si mi prisao(kasnije cu saznati da si hteo da me pitas da li mi se svidja tvoj drug) i povukao me u stranu,pod ulicnim svetiljkama konacno sam obratila vise paznje na tvoj velicanstveni osmeh i toplinu u smedjim ocima..

 

Videla sam ono sto niko drugi nije.

Nesto kasnije pozvao si me da "potrazimo tvog druga",i...ostalo je istorija.

Setali smo pet sati i to je bila najlepsa setnja u mom zivotu...

 

 

Kao bajka su delovale tvoje detinjaste izjave i to sto se znamo tek jedan dan,a toliko smo slicni...

Samo par osoba zna sve o Divljim Jagodama i mojim suzama te veceri,koja se ipak bozanstveno zavrsila...