Sreća je u malim stvarima

Koga ja zavaravam?

Generalna — Autor tuzna @ 07:50

Opet me muci gomila gluposti...

Taman se opustim i dozvolim sebi da pomislim da je sve oko mene savrseno,eto,ide nova godina,novi poceci,velike odluke....

I onda se sve to srusi kao kula od karata na najblazem povetarcu...

Koga zavaravam?

Nisam srecna...

Iako imam najbolju porodicu na svetu i koliko-toliko sam zdrava usred svih ovih epidemija i novokomponovanih bolesti,sve ostalo mi propada...

Nerviraju me neke sitnice(poput mog izgleda,frizure,bubuljica i samopouzdanja) koje mogu da promenim,ali nemam vise snage...

Danas sam bila na rodjendanu,i desilo se par pogleda,onih ruznih,zgadjenih...

Desilo se i to da sam shvatila koliko je odvratno biti u drustvu debele osobe.

/I da,zasto je ljudima toliko tesko da izgovore to "debeo"?Ja volim da kazem debeo.Debela.Mrzim "gojazna","popunjena","punija"...Najvise mrzim "elegantno popunjena".Kako to neko moze da bude "elegantno popunjen"?Jesu li ljudi jastuci koje,za one elegantnije musterije,popunite elegantno,a za obicne ih samo popunite ili podgojite?Ljudi su debeli.Jastuci ili jakne nisu debeli.Debeli su ljudi.Debljina je bolest,"popunjenost" je samo odvratni sinonim za nju./

Zatim sam se postidela od sebe,svojih prijatelja,roditelja,citavog sveta...

Nije mi ostalo ni trunke samopouzdanja,i to niko ne moze da promeni.

Vise ni ja.

I sad,eto,sedim za ovim stolom,pomeram debele prste po tastaturi koju vec znam napamet,i pisem zeleci da me blogeri utese i da mi,kao i uvek,kazu da se sve moze resiti...

Moze,ako se hoce.

A ja necu.

I ma koliko lagala druge,sebe ne mogu.

I ne,vise ne verujem u "Ko zna zasto je to dobro".

Odrastam.

Vreme je da snosim posledice svog ponasanja.

Vreme je da tudju ljubav zasluzim,a ne da je dobijem sazaljenjem.

Muka mi je.


Powered by blog.rs