Sreća je u malim stvarima

Dan se ovde sporo dovlaci,kao u zoru pijanac...

Generalna — Autor tuzna @ 11:00

Mislila sam da sam rodjena da budem princeza,da imam sobu okrecenu u dugine boje,krevet sa baldahinom i princa koji ce izgledati prosecno,ali biti najposebniji na svetu...

Mislila sam da ce me cuvati kao kap vode na dlanu,da nikad necu plakati i da niko nece imati srca da me povredi...

Verovala sam da "svet ovaj i nije tako rdjav i zao,iako neko place,i samuje,i brine"...

A onda sam pocela da razvijam tvrdoglavost i inat jer su to bile osobine koje su mi pomogle da oko srca izgradim zid i ostanem hladna...

I nikad mi u zivotu taj inat nije dozvolio da popustim,ma koliko me to bolelo.

A nekad je,mozda,trebalo.

Shvatila sam zasto i kako teram drage ljude od sebe...

Shvatila sam da mrzim kad me neko procenjuje,ma koliko ta procena bila pozitivna.

Shvatila sam da se plasim da ne budem povredjena po milioniti put,i da zato cak i svoje najblize vredjam i okrecem im ledja,i glumim egoistu...

Glumim li?

Mozda nikad nisam obracala dovoljno paznje na ljude oko sebe,a to im je trebalo.

Mozda sam se trudila da sebe i svoje probleme stavim u prvi plan,dok za druge nisam marila.

Ili sam marila,ali ne zelim to nikome da priznam?

Ne odgovaram da tudje neznosti.

Previse me je ljudi izdalo,vise nikom ne verujem.

Takav je,valjda,ovaj svet.

Ili samo ja nisam naisla na prave osobe?

Ima li pravih osoba uopste?

Sta je to,'prava osoba'?Postoji li neki sablon ili ih srce prepoznaje?

Imam li sansu da se promenim,i ima li smisla menjati se uopste?

 

 


Powered by blog.rs