Sumnja.
Nedostaješ mi. Zapravo, ne ti kao ti, već osećaj koji si mi pružao.
Osećaj da imam nekog pred kime mogu da se rasplačem kad god poželim, nekog o kome mogu da brinem, nekog ko će me pitati kako sam spavala.
To nije ljubav, to je navika.
Ovih dana sumnjam u sebe. Znam da mogu da položim taj ispit, ali osećam da sada nije vreme za to.Umorna sam. Od ljudi, od okolnosti, od čitanja istog gradiva. Umorna sam od samoće.
Želim da imam kog da pozovem da me sada zagrli. Da mi obriše suze. Da mi pomogne da se izborim. Ali to nije život..Svako se bori sam. Nosimo svoj krst na leđima, baš onoliki kolika nam je snaga.Samo treba da kopamo po sebi dok je ne pronađemo.
Želim da prestanem da brinem o drugima.Drugaricu boli zub.Tri dana brinem i zivkam je jer od srca brinem o njenim osećanjima. Ta ista drugarica zna da bi i ona mogla nekad pitati, ali je nije briga.Pojam 'drugarica' obuhvata svaku osobu koje sad mogu da se setim.
Ne krivim ljude što se svet ne vrti oko mene.Svako ima svoj neki problem koji mu tišti srce i čini se nerešivim. Krivim sebe jer sumnjam, i po navici spremam se da dan pred ispit zapalim cigaru i ....odustanem.