Sreća je u malim stvarima

Healing.

posveceno — Autor tuzna @ 10:13

Nisam Vam rekla jer nisam zelela da Vam kazem. Jednostavno je.

Nisam Vam rekla niti cu Vam reci u skorije vreme. Niste mi prvi na listi prioriteta za saznavanje. Ko je prvi,znao je mnogo ranije. Znao je iste sekunde. I jos uvek ga zanima.

*

Potrebno mi je vreme da zaplacem bilo koje sekunde bez grize savesti i pravdanja. Vreme,da se saberem i oduzmem kako najbolje umem. Vreme da prestanem da te citiram u svakodnevnim situacijama i potezem telefon da ti se javim cim se nesto lepo/ruzno desi.

Za to vreme, necu proseravanja, necu tesenje, necu objasnjenja i provokativna pitanja. Ako tri godine o Nama odlucujem sama, bez icije dusebrizne asistencije, i sada cu.

Ako sam najvazniju odluku donela sama, sama cu se s njom i nositi.

*

Nervozan post, na temu svacijeg mesanja u sve. Umesto pokusaja da objasnim ikome sta mi se u dusi zbiva, onome ko shvati samo odgovorim:"Ne zelim o tome." Ni sada, ni nikada. Naljutili se,okrenuli mi ledja, po cenu svega. Moje je pravo da ne zelim sa Svakim da pricam o svemu. Kao sto je pravo svakog da ceprka dok ne nadje bilo sta sto bi mu dusu zadovoljilo.

Svakoj dusi svoje (ne)zadovoljstvo.

 

 


3.dan

o meni.... — Autor tuzna @ 20:33

Jednom mi je rekao:,,Ti,bre,volis previse i niko,koliko god se trudio,tu ljubav ne moze da uzvrati."

To je samo jedna od knedli kojih se secam. Ali ne kao knedle. Vec kao novog izazova koji mi je zadao u ljubavi...Naci nekog ko ce (hteti) da uzvrati. 


877 dan.

Cini mi se da sam jednom rekla Kristini neki datum kad ce mi se sve u zivotu prelomiti...To svakako nije bio danasnji.

Tacno tri godine kasnije, isti sto u istom kaficu, nas dvoje. Tada jedno pored drugog, sada preko puta. Izvini...Znam da me volis najbolje sto umes. Niko nije ucinio da se tako osecam.

Ali ...ne sada. 

Ne danas, ne ovog meseca, ne ove godine. Ne ni sledece. Predaleko sam otisla od same sebe. Samo mi treba da me niko ne voli dok opet maksimalno ne zavolim sebe samu.

Uzasno me boli. Svaki deo duse koja tri godine ugradjuje tebe u sebe i ruke koja po inerciji 877 dana pise tebi 24 casa dnevno. 

Falices mi iako nisi bio tu. Kada ustanem, kad doruckujem, kad nemam kome da prepricam san. Kad idem na ispit, vracam se u stan, bezim od kise. Kad mi veceri prodju bez skajpa a spavanje bez tvog "laku noc". Izvini sto ovde pisem sve sto se ne usudjujem da ti kazem. Ne smem cak ni da izvadim tvoju sliku iz novcanika.

Ni da obrisem suze koje satima liju. Izvini sto nismo Jin i Jang, dve polovine slagalice, srodne duse i sta god...I hvala ti sto me pustas da se prepustim zivotu i pronadjem svog Janga. Hvala ti do neba za svaki sekund prethodnih 877 dana.

Hvala. 


Mislim

Generalna — Autor tuzna @ 22:28

''Ti si kao enigma. S jedne strane, lepa, pametna, vredna i sposobna. S druge strane, kao neka princeza koja živi u bajci i čeka hepiend. Život nije hepiend, mala.Zato si i razočarana. Samu sebe razočaravaš svojim očekivanjima. Prepusti se konačno.''

Reče, i ostavi me bez teksta. Eto mi manjak njegove zrelosti...Ispade da ume bolje da živi nego ja. 


Powered by blog.rs