Sreća je u malim stvarima

24 Jan, 2011

On kaže da sam njegov mali pobednik.

Generalna — Autor tuzna @ 22:21

A ja konačno plačem kao kiša...

Želim da isplačem sve suze koje su se mesecima skupljale u meni...

Da suzama prizovem onu osobu kakva sam bila kad sam pisala ovde o gomili snova, kad sam verovala u vile i pričala sa cvećem...

Danas nisam ni trećina od te osobe. Danas samo životarim, čak se više i ne plašim da porastem, ponovo sam negde u letu ispustila svoju srećnu misao...

Hyper mi je jednom rekla da veruje da je svaki naš korak zapisan tamo negde, ali da nam na velikim raskrsnicama  Bog dopušta da sami izaberemo put...

 

 

 

Počinjem da se plašim da sam negde pogrešno skrenula. Šta ako je trebalo poći levo, a ja sam srenula desno? A šta ako su oba skretanja bila iluzije, ako je trebalo da nastavim pravo i prokrčim sebi put do kraja duge?

Ne znam...Više ništa ne znam i tako sam užasno zbunjena. Nikada u životu kao sad nisam osetila potrebu da dignem ruke od svega.

Ljudi mi ponavljaju da sam jaka, da ću uspeti jer sam jedina uvek uspevala da se izborim sa problemima, ali džaba kad ja u to ne verujem...Nisam toliko jaka koliko delujem.  

Znam, to ne liči na mene..

I sad plačem zbog nekih sitnica, ali upravo one su prepunile bokal u kome se mesecima skupljala prašina propalih snova... Kažu da jedna vila umire kad prestanemo da verujemo u nju. Ja sam, dragi moji, masovni ubica. 


Komentari

  1. Koliko prekretnica, koliko raskrsnica, koliko corsokaka... Ali u prirodi coveka je da ide dalje i dalje i dalje... Uspravi se i kreni napred. Sto je bilo bilo je, kaze narod, za prosutim mlekom ne treba suze liti..
    Nista nije bolje ni drugacije ni kada omatoris. I ja, najstariji bloger, imam svakidasnje putokaze, pogresne, zdusno me bodre i podrzavajus vi da budem kao drugi, ali ja se ne dam, i nikada se necu dati. I ne razumem ljude koji ne veruju u deda mraza.
    A vile... One su tu zbog nas, i nase - tvoje neverovanje, nista promeniti nece, samo ce jedan delic vaseljene nakratko ostati bez boja.
    To je put koji si izabrala - put gde te ceka sreca i ljubav prava, vekovna, visevekovna. Takva si, jer se nisi predala i ne predajes se. I ove reci ni su nista do izraz umora...
    O, koliko sam samo puta bio umoran!
    Naravno da cemo svi mi, koji te volimo, govoriti da se ne predajes i da ides dalje, jer to je jedini put. Ali, ti i sama sve znas - u tami uvek poslusaj, oslusni svoje srce...
    UVEK ce ti reci, nastavi, jos jedna polovina tako tuguje i luta svetom. Ne zelis valjda da putuje dugo?
    Zao mi je sto ne mozemo da se vidimo i prodivanimo, ali bice dana...
    A suze prociscavaju dusu. I, lakne coveku..

    Pozdrav od srca sa zavejanog salasa

    Autor Baladasevic — 24 Jan 2011, 23:00

  2. Ma ti si veliki pobednik.Pozdrav

    Autor Jovan s.s. — 25 Jan 2011, 11:00

  3. Ne brini, sledece skretanje bice ono pravo.

    Autor Mira kuglof — 25 Jan 2011, 12:04

  4. Čitam i ne verujem, pišeš onako kako se ja osećam, pisao sam i ja o tome... Saosećam sa tobom i vrlo dobro znam kako ti je, neću te ubeđivati kako će sve proći, teško je, znam, biće verovatno i teže, još je teže kad te više ništa ne gura napred, znam, osećam to i ja. Ipak, vredi se boriti, najlakše se predati, mada, ja tebi dajem savet kojeg se ni sam ne pridržavam jer ja sam onaj koji bira teži put! Čuvaj se i srećno, pronađi snagu u sebi, pokušaj, duguješ to sebi!

    Autor sanjam — 03 Feb 2011, 04:12


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs