Sreća je u malim stvarima

22 Jan, 2011

Po ko zna koji put, počinjem.

Generalna — Autor tuzna @ 16:12

 

 

 

Uh, kako je čudno... 

Ponovo ista adresa.

Danima razmišljam da li da pišem i šta.

Odlučujem da samo otvorim dobro poznati prozor i položim ruke na tastaturu. To je oduvek bila najbolja taktika...

Uvek su me priče nekako vodile na različite strane. Ovde sam umela da se jadam, da preterujem, ali i da krenem nekim potpuno drugim putem od planiranog, i da pišem tako, da se utopim u svet slova i da se saživim sa slikama koje stvaram...

Volim ovo mesto.

Više ne znam ko tu piše i šta. Znam samo da mi fali, jer sam ovde naučila da svoje zbrkane misli sklopim u celinu i pokažem ih celom svetu. Znam i da ih je mnogo ljudi pročitalo i oduševilo se. Koliko sam samo prijatelja stekla ovde...

Ne sviđa mi se samo što se sad zna čiji je blog. Ako malo iščeprkate, tu je negde i moja slika, i onda ovo 'tužna' izlazi iz anonimnosti i jedino što danas jasno možete videti su zamućeno zelene oči sa primesama sjaja davno izbledele sreće...

Ja ni to ne vidim.

Izgubljena sam u poslednje vreme.

Zapravo je sreća tu, drži me čvrsto za ruku i gura napred.

Ali, ja kao da sam se ukočila i da ne želim da mrdnem...

Prošlost je izbrisana jednim pokretom gumice, zaboravila sam sve što je bilo i sad stojim u mestu. Budućnost je divna, vidim je kao kroz teleskop, i krupna je, nije ni malo daleko, ali gledam u pogrešnom smeru...Ako pomerim pogled sa zvezda i povratim čulo dodira, shvatiću da je budućnost odmah pored mene, da mi diše za vratom i ljubi u čelo.

*

Tačno, prvi put sam spoznala ljubav... Smejte se. Ja sam se do malopre smejala svojim pričama iz 2007. godine kad sam stvarno volela nekakvo čudo od osobe čije sam čak i ime zaboravila... Prošlo je četiri godine. Za par meseci postajem punoletna, i tek sad sam upoznala svog potencijalnog princa.

Nekog ko je u stanju da uradi sve o čemu sam ovde pisala...Bukvalno sve...Uporno pokušavam da mu nađem manu da bih vam rekla-eto, to i to ne radi dobro, ali ne uspevam... Svaki trenutak koji provedem s njim vredi kao milion sa bilo kim drugim... Naučili smo da se razumemo pogledom, postali smo nerazdvojni. On me gura samo napred, uz mene je uvek i poništava teoriju u kojoj se veruje da je sreća samo trenutak i da ne može trajati dugo. 

*

Žalim za mnogo stvari. U poslednje dve godine izgubila sam sve ono što mi je pomoglo da postanem osoba kakva sam sad. Žalim za nekim protraćenim, a bitnim trenucima, za muzikom koja još uvek zauzima dobru polovinu mog srca...Žalim za odbojkom, koja predstavlja drugu polovinu, za knjigama koje sam prestala da čitam. Žalim za suzama, više ne umem da plačem.

Pre tri godine ovde sam se zaklela da nikada neću postati obična. A, šta sam sad?

Trenutno nemam volje za obećanja, ali želim da konačno sednem i ustalim rutinu pisanja. A da zatim svoj život organizujem u manje celine i počnem da ga kreiram po željama one četrnaestogodišnje Tužne koja je došla ovde da nađe svoje mesto pod suncem...

 

*

 

Kao i uvek, ovaj blog trpi sve.

Tu je kao što su retki ljudi tu, uz mene, uvek.

I kad ga napustim, i kad me svi ljudi zaborave, on mi dozvoli da po njemu nažvrljam neke stvari koje me muče i natera me da povratim veru u sudbinu..

Zato i pišem.

Da jednog dana pročitam ovo i kažem-Jesam, konačno sam uspela. 


Komentari

  1. Mnooogo si nedostajala ovde.
    Zapravo,jedino sto smem da tvrdim,mnogo si nedostajala meni.

    Volim da pratim kolebanja tvoj duse.
    Ima topline u tebi...a tako lepo umes da dusu preslikas na papir.

    Radujem se novom druzenju.

    Pozdrav!

    Autor stepskivuk — 22 Jan 2011, 17:04

  2. tužna se,pojavi a mi radosni..Poudrav!!!

    Autor Jovan s.s. — 22 Jan 2011, 17:12

  3. Bilo je jako simpatično kad se Vesela pojavila u blogerskom društvu uživo, a neki su mislili da je to Tuzna promenila nick i postala Vesela! Dobrodošla nazad, malena veloka naša!

    Autor sanjarenja56 — 22 Jan 2011, 17:19

  4. Citam po prvi put.Odusevljana.Pozdrav

    Autor tanjana — 22 Jan 2011, 17:19

  5. raduj se srce, vreme rastegni se, oblaci nasmešite se... mezimče se ponovo setilo svoje lepe avlije!
    lepotu detinje duše sačuvalo, pisanje nije zaboravilo...
    Ljubi te baba-tetka.strina*******
    Prijatno!

    Autor domacica — 22 Jan 2011, 17:39

  6. Dobrodosla nazad:)

    Autor casper — 22 Jan 2011, 19:52

  7. Sećam se kad sam počinjao pisati pre više od godinu dana.Sećam se da sam voleo da te čitam.
    Pa...samo da te pozdravim.
    Pozdrav :)

    Autor leopard — 22 Jan 2011, 21:01

  8. Да ли бити срећан и заљубљен значи бити обичан? Ако је тако, желим да будем обична. Мислим да и ти то исто желиш :)
    Настави да пишеш и уживај у сваком тренутку! :*

    Autor mesecina — 22 Jan 2011, 21:34

  9. Stepski, mislila sam da ne umem kao ranije.. Ali, rekli su mi da se to nikada ne zaboravlja...

    I ja jedva cekam da se ponovo citamo :) :*

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 03:50

  10. Jovane, i tuzna je radosna sto je ponovo tu :)

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 03:52

  11. Sanjarenja, tuzna ce se pojaviti jednom kao tuzna :) imenom, ali sa ogromnim osmehom na licu!

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 04:04

  12. To mi se dopada...dogovoreno!

    Autor sanjarenja56 — 23 Jan 2011, 07:14

  13. Tanjana, hvala ;)

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 12:16

  14. Domacice, jooj, baba-tetka-strinini komentari me, kao i uvek, ostavljaju bez daha :) :*

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 12:16

  15. Casper, dobro vas nashla :)))

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 12:17

  16. Leopard, eto, kazem ja da imam mnogo citalaca, za koje cak i ne znam :P Hvala :)

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 12:18

  17. Mesecino, ja to imam ali nemam neke druge iskricave stvarcice koje su me do sad cinile posebnom... Ne znam, mozda i gresim. :**

    Autor tuzna — 23 Jan 2011, 12:20

  18. ...Pre par godina ,od jedne od tvojih "tetkica" dobih tvoju adresu i u dahu procitah skoro sve...iako je razlika u godinama medju nama bila ocigledna, radoh svracah u tvoj carobni svet...uvek iznova obradovana nacinima koje si pronalazila, malim molitvama,i dugim postovima...uvek sa verom i nadom ...
    Srecna sam zbog tvoje srece...radujem se citanju o njoj...
    pozdravljam te, i valjda smem da kazem , grlim i ljubim...jer imam osecaj kao da te dugo znam...

    Autor anna — 23 Jan 2011, 16:18

  19. Opet se prepoznajem, prosto me strah da čitam dalje, ovo kao da pišem ja iz neke vremenske mašine, ili moj klon, puno je poklapanja...

    Autor sanjam — 03 Feb 2011, 04:16

  20. Zato je blog i tu, da trpi. Kad može trpeti postove o američkim plavušama i našim dvorskim ludama, onda može istrpeti sve.
    I nemoj kao pre, bila si mnogo tužna. I ne brini se za ono što ne možeš prizvati iz prošlosti, ostavilo je prazno mesto za ono što mošeš izgraditi dok bezbedno letiš na krilima tog nekog koji te gura napred.
    Sve mi ovo miriše na nešto dobro... :)

    Autor biljana — 20 Feb 2011, 22:50

  21. odlicmo

    Autor Darkerka — 04 Apr 2011, 22:29


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs