She doesn't cry anymore.
Ovo je moja poza za ovu jesen.
Što sam starija i što kompleksnije razmišljam, stvari su mi sve običnije i praznije.
Čak me ni jesen više ne boli.
Hladnokrvna sam, posmatram kako mi okupira grad.
Ne borim se sunčevim zracima protiv kiša.
Ne plačem...
Ne pamtim kad sam poslednji put zaplakala, zaista.
Izgubila sam vezu sa tužnom.
Više nije ni crno ni belo, sivo je...
Ljubav se pretvorila u patetiku.
Ljudi su postali roboti.
Ne trudim se da budem iskrena jer više niko nije iskren prema meni.
Ne pišem.
To je ono što me boli.
Razmišljam da se vratim, sve mi češće nedostaje ovo mesto.
Ovde sam porasla.
Ovde ću se zbog toga i pokajati.
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Naravno da treba da se vratis...veliki pozdrav...:)
Autor grlica — 14 Sep 2010, 09:48
moje malo veliko mezimče...
razmišlja i dalje kao velika, sa toplim srcem devojčice koja pleni rečima, pojavom, osmehom...
ako se moj glas broji upiši bar milion i jedan razlog za vraćanje
Prijatno!*********
Autor domacica — 14 Sep 2010, 10:56
Onaj ko nikad nije bio tuzan, ne ume biti veseo!
Autor bokikojic — 14 Sep 2010, 11:00
Vreme prolazi, odrastamo, a sve polako gubi boju. I smisao.
Pokusaj da se vratis pisanju.
I budi pazljiva, jer sam ja otkrila koliko sam slaba kad sam mislila da sam najjaca i da nikad vise necu zaplakati.
Ljubim te!
Autor mesecina — 14 Sep 2010, 14:27
#grlice,
hvala ti :) eto, vratih se.čim budem imala malo više inspiracije, postajem aktivna.:)
#baba-tetka-strino,
upisano.(: milion i jednim poljupcem uzvraćam.:*
#boki,
tačno :)
#mesecino,
mah, nisam ni slaba ni jaka, prosto hladnokrvna. tačnije jaka sam, najjača!:)
Autor tuzna — 14 Sep 2010, 20:29