Sreća je u malim stvarima

 

 

 Ovo je moja poza za ovu jesen.

Što sam starija i što kompleksnije razmišljam, stvari su mi sve običnije i praznije.

Čak me ni jesen više ne boli.

Hladnokrvna sam, posmatram kako mi okupira grad.

Ne borim se sunčevim zracima protiv kiša.

Ne plačem...

 

Ne pamtim kad sam poslednji put zaplakala, zaista.

Izgubila sam vezu sa tužnom.

Više nije ni crno ni belo, sivo je...

 

Ljubav se pretvorila u patetiku. 

Ljudi su postali roboti. 

Ne trudim se da budem iskrena jer više niko nije iskren prema meni.

Ne pišem.

To je ono što me boli.

Razmišljam da se vratim, sve mi češće nedostaje ovo mesto.

 

Ovde sam porasla.