Sreća je u malim stvarima

Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani.

o meni.... — Autor tuzna @ 18:46

 

Ne piše mi se, uopšte.


Imam kijavicu, i jedino sam lepo raspoložena zbog sunca, iako ga već tri dana gledam isključivo kroz prozore koje bih, budirečeno, još više obrisala sad, da se cakle.

Raspoložena sam tačkasto, što bi on rekao. To je ono raspoloženje kad stavljam puno tačkica na sve što napišem, jer posle dužeg vremena umem da izrazim osećanja samo jednom rečju.
Kad smo kod toga...Zanima me šta on radi sad. Da li može da spava? Ili se nervozno prevrće po krevetu i stalno šmrče i čeka da mu se smanji temperatura. Da li misli na mene? Da li nešto sanja?
Nema veze. Ionako će mi reći odmah ujutru.

Čudan je osećaj, videću ga posle tri nedelje... K. kaže da ću, kad ga budem zagrlila, osetiti da vredi sve ovo čekanje. Ja još uvek ne znam. Bojim se samo da ga tamo neki drugi ljudi nisu promenili i da mi neće doći isti. Dok sam se okretala danas po krevetu, razmišljala sam o njegovom licu...Nedostaje mi njegov osmeh. I osećaj kad lupi glupost, a ja počnem da se smejem i onda pokušavam da se zaustavim jer mislim da sam ružna onako iskežena.
Nedostaje mi da znam na kojoj strani kreveta spava.
I da mi čuva mesto do zida kad odem kod njega.
Sve mi nedostaje...

Možda sam zato i bolesna. Nostalgija :)
Možda zato i nemam volje ni za šta.

Još tri dana.

Powered by blog.rs