Sreća je u malim stvarima

Kako samo mi nedostaje, ni ne pita se da l' sme...

Tuga — Autor tuzna @ 22:05
  
 
Ne jedem, ne pijem, ne pričam ako ne moram. Najlepše mi je kod kuće, spavam i plačem koliko hoću. Jer, kome god da kažem bilo šta, odgovor je isti: Ne može biti toliko teško...
Razumem to. I ja sam do skoro govorila ljudima oko sebe da preteruju  jer nisam bila na njihovom mestu.
 
Trudim se da budem jaka kad se čujemo samo jer znam da je njemu mnogo teže. A kome ne bi bilo kad je stotinama kilometara udaljen od onih koje voli, kad mora da trpi sve i svašta i da bude prisiljen da se druži sa ljudima koji su mu nametnuti...
Ali oboje znamo da nisam toliko jaka. Rekla sam mu da mi ne piše često jer rizikuje da bude kažnjen zbog toga, a kako koji sat prođe moje brige postaju sve veće i on to zna, jer je i sam navikao da zna sve o meni, svaki sekund dana koji prođe...
Ma, nije bilo ni potrebe za pisanjem, svaki slobodni sekund smo provodili zajedno... 
 
Proći će. Ovo, kao i sve drugo.
Ali prokleto je teško.
Još ''samo''  89 dana...

Powered by blog.rs