Sreća je u malim stvarima

O,kako je sve tuzno bez Vas...

Neka cudnovata tisina mi obuzme um.

Vise i ne pricam i na krajnicima se uhvati paucina...Progovorim tek kad se trgnem zbog prejake zvonjave telefona,"Halo?" i opet nije za mene...

Ni sanjala nisam da vreme moze ovoliko dugo da bude zaustavljeno na jednom trenutku,da zivot nema smisla kad ste na samo pet minuta daleko od mene,Vi...

Vi,koji mi udahnuste zivot,koji mene i brata kao Bog od gline napraviste i koji jos uvek zivot bi dali za nas...

Cak i ovi zidovi,vasim rukama podignuti davno,nekako cudno sviraju muziku vetra kad medju njima nema vaseg smeha.

Neverovatno je sta samoca moze da ucini od coveka...

Trebate mi,jer Vi ste jedna i druga polovina mog srca,Vi ste moj smisao besmisla,moja luka posle svih besciljnih plovidbi...

I ne,nikako me ne smete shvatiti pogresno kad Vam kazem da me nikada ne smete napustiti,na ovaj ili onaj nacin,ne smete se smejati kad kazem da ste Vi moj zivot i moje sve... 

Jer "roditelji"-najlepsa je rec na svetu...