Sreća je u malim stvarima

Mislim da po ko zna koji put pocinjem jednu ovakvu pricu,i da je nikada necu ispricati onako kako bih htela.

Pokusah danas da procitam sve svoje postove na blogu...

Ima ih ukupno 297,i jos uvek mi nije jasno kako sam stigla sve to da ispisem :)

Ali mi je ujedno i drago,jer sam ovde,na ovom mestu ostavila ogroman deo srca,patila i radovala se sa vama,otvorila srce i oplemenila zivot mnostvom novih poznanstava.

Citajuci sve one lepe stvari koje sam pisala,na svoju zalost shvatam da vise zaista nemam takvu inspraciju i gomilu ideja...

Ali kazu da se ljubav moze preneti i samo jednom recju.

Posle toliko uspona i padova,posle svega sto smo prosli odrzavajuci se zajedno i ne dozvoljavajuci da nas ista omete,nedostajete...Nadam se da to znate.

I koliko god se odvikavala od interneta,nikada necu prestati da pisem ovde.

Ovo je moj mali svet koji sam izgradila od milion komadica svog slomljenog srca,prvih osmeha,suza radosnica ali i najbolnijih trenutaka...

I sada mi je zaista drago sto postojim,jednako mala na ovom svetu koliko i svi ostali,ali opet nekome previse vazna...

Nadam se da ste i dalje dobro,i dalje na okupu...

Ja jos uvek vodim neke svoje male bitke,jer jedna dobijena bitka ne znaci i ceo rat...

I jos uvek me sve podseca na vas...

Oni koji me poznaju citave dve godine znaju sve...

Oni koje ne poznajem toliko ce,nadam se,shvatiti.

Cuvajte mi blog...!