Sreća je u malim stvarima

A ja?

Eto,sedim pored prozora i razmisljam gde si.

Valjda cekam goluba pismonosu.

Razmisljam tako cesto,na primer sta radis sad...

I da li me ikad udostojis svojih misli?

Da li to sto kad pomislim na tebe osetim neku cudnu toplinu,znaci da i dalje stanujem u tvom srcu,da me cuvas?

Da li i tebi zatreperi srce kad me vidis i da li se sav zbunis,pitam se.

Rekli su mi da ovo sto osecam nije ljubav.

Naravno da nije;nemamo mi tu cast da budemo kao Romeo i Julija-pricacu ti i o njima nekad...

Tajne sapucu u tami,vode svoj zivot kroz moje zidove.

Cujes li me?

Ili mi to samo odgovara eho koji se odbija o usamljene zidove moje sobe?

Reci ces jednom kako ti ne zasluzujes da budes voljen.

I kako sam ja mnogo bolja od tebe.Zasto mi onda ne pruzis ruku i dozvolis da te povedem u svoj svet,gde si ti centar,i pocetak,i kraj?

Zasto uporno izmices i krijes se?

Veruj,sve se menja slobodnom voljom i pustam ti ruku.

Idi,ali pozelis li da se vratis,necu biti tu.Jednostavno ostani,oseti miris vlage u honicima samoce,zaplaci.

Oh,ponovo me hvata...

Guzvam papir i bacam ga na gomilu predjasnjih.

Vreme je da se nasmejem...

A,a,a,a?

Jel lici na pismeni?

Izgubila sam,bre,onaj zar...i dar...