Sreća je u malim stvarima

Dok sam se jutros uzbudjeno priblizavala veseloj ridjoj kosi u glavi mi se motalo milion pitanja:Hocu li se razocarati,hocu li ja razocarati...A srela sam veselu,veselu,veselu,i i vise veselu osobu koja me je odusevila smislom za humor i dokazala se kao velika u mojim ocima.

Ridjoj kosi je drustvo pravila i jedna plava,isto tako duhovita i po mnogim stavovima slicna meni.Ona me je odusevila mladim duhom koji joj odlicno stoji,moram da priznam.(A i konacno sam shvatila zasto koristi ovaj nick)

Jutros sam u Nisu videla Pinokio i Iluziju.Pricale,smejale se,salile,i brzo nam je proslo nekih dva sata.Da nismo rekle sve sto smo planirale shvatile smo tek kad smo krenule-kao i uvek.

Evo kako je to izgledalo:

Ja i Pinokio smo se blesavile:

A posle smo imale i drustvo (da se videti da je Pinokio,shodno svom zanimanju,bas velikodusna)

Kasnije mi pade na pamet nesto sto bas dugo,dugo planiram...

I nikako da mi se ostvari.

Oko nekih godinu dana

Mislim da je dovoljno reci samo da je volim kao rodjenu sestru

i znacete o kome se radi 

Nas dve smo se ispricale kao da se znamo ceo zivot,i mislim da se nisam skoro tako smejala necijem mrdanju obrva(hihih) kao danas.

Hyper je,naravno,dokazala da je sve sto sam mislila o njoj dvostruko tacno.

Rekoh njima milion puta,a evo i da ponovim-ovo mi je zaista bio najlepsi dan u zivotu.

I jos ste mi dokazale koliko su udobni vasi zagrljaji-bas kao sto sam i mislila-pravi lekovi za svaku boljku.

Puno,puno,puno vas volim...

Hvala sto je tako lep osecaj imati vas za prijatelje!