Sreća je u malim stvarima

A ja?

Eto,sedim pored prozora i razmisljam gde si.

Valjda cekam goluba pismonosu.

Razmisljam tako cesto,na primer sta radis sad...

I da li me ikad udostojis svojih misli?

Da li to sto kad pomislim na tebe osetim neku cudnu toplinu,znaci da i dalje stanujem u tvom srcu,da me cuvas?

Da li i tebi zatreperi srce kad me vidis i da li se sav zbunis,pitam se.

Rekli su mi da ovo sto osecam nije ljubav.

Naravno da nije;nemamo mi tu cast da budemo kao Romeo i Julija-pricacu ti i o njima nekad...

Tajne sapucu u tami,vode svoj zivot kroz moje zidove.

Cujes li me?

Ili mi to samo odgovara eho koji se odbija o usamljene zidove moje sobe?

Reci ces jednom kako ti ne zasluzujes da budes voljen.

I kako sam ja mnogo bolja od tebe.Zasto mi onda ne pruzis ruku i dozvolis da te povedem u svoj svet,gde si ti centar,i pocetak,i kraj?

Zasto uporno izmices i krijes se?

Veruj,sve se menja slobodnom voljom i pustam ti ruku.

Idi,ali pozelis li da se vratis,necu biti tu.Jednostavno ostani,oseti miris vlage u honicima samoce,zaplaci.

Oh,ponovo me hvata...

Guzvam papir i bacam ga na gomilu predjasnjih.

Vreme je da se nasmejem...

A,a,a,a?

Jel lici na pismeni?

Izgubila sam,bre,onaj zar...i dar...

Dok sam se jutros uzbudjeno priblizavala veseloj ridjoj kosi u glavi mi se motalo milion pitanja:Hocu li se razocarati,hocu li ja razocarati...A srela sam veselu,veselu,veselu,i i vise veselu osobu koja me je odusevila smislom za humor i dokazala se kao velika u mojim ocima.

Ridjoj kosi je drustvo pravila i jedna plava,isto tako duhovita i po mnogim stavovima slicna meni.Ona me je odusevila mladim duhom koji joj odlicno stoji,moram da priznam.(A i konacno sam shvatila zasto koristi ovaj nick)

Jutros sam u Nisu videla Pinokio i Iluziju.Pricale,smejale se,salile,i brzo nam je proslo nekih dva sata.Da nismo rekle sve sto smo planirale shvatile smo tek kad smo krenule-kao i uvek.

Evo kako je to izgledalo:

Ja i Pinokio smo se blesavile:

A posle smo imale i drustvo (da se videti da je Pinokio,shodno svom zanimanju,bas velikodusna)

Kasnije mi pade na pamet nesto sto bas dugo,dugo planiram...

I nikako da mi se ostvari.

Oko nekih godinu dana

Mislim da je dovoljno reci samo da je volim kao rodjenu sestru

i znacete o kome se radi 

Nas dve smo se ispricale kao da se znamo ceo zivot,i mislim da se nisam skoro tako smejala necijem mrdanju obrva(hihih) kao danas.

Hyper je,naravno,dokazala da je sve sto sam mislila o njoj dvostruko tacno.

Rekoh njima milion puta,a evo i da ponovim-ovo mi je zaista bio najlepsi dan u zivotu.

I jos ste mi dokazale koliko su udobni vasi zagrljaji-bas kao sto sam i mislila-pravi lekovi za svaku boljku.

Puno,puno,puno vas volim...

Hvala sto je tako lep osecaj imati vas za prijatelje!

"..samo da znas nisam lud,

da mislim na tebe..." 

Pevaju Divlje Jagode...Stojim u skolskom dvoristu ispod zutog kisobrana i cutim.

Zagledana u beskraj upijam svaku kap,svaku rec pesme.I cim pocne ona poznata melodija i reci nekako se cudno oraspolozim.

"I to je jedino lepo sto volim u skoli",rekoh hyper.

Drustvo je na normalnom nivou,ali niko mi ne odgovara onako da mi bas odgovara-krecemo se u grupi(sto me podseti ha homo erectuse koji su to radili dok nisu poceli da shvataju ko je kome rod,a ko ne),i niko se ne izdvaja za sad.

Moja stara prijateljstva trenutno vise na tankoj struni,ali se odrzavaju.Razlicite skole mnogo udalje prijatelje ma koliko se voleli,ako niste znali.

I dok Milica pokusava da me nabedi da je sve ok,vidim da vise ni sa cim nisam u toku.

Ucim,ali ni to ne stizem-da,znam da me niko nije terao da upisem dve skole.

Jednostavno sam prokleto ambiciozna,na svoju muku.

Pre neki dan sam onako nervozna pocela da placem jer sam dobila cetvorku.

Opet sam pocela da trazim onaj zagrljaj,cini mi se,sad mi treba vise nego ikad.

Ne osecam se dobro u svojoj kozi,muka mi je i depresivna sam.

Mama mi kaze da i za isterivanje iz koze postoji resenje 

Za pobedjivanje jeseni i ubijanje mrzovolje predlazem da pevate sa mnom.Ako necete da pevate,bar slusajte.Pa onda predjite na  Balasevica,pa na Lepu Brenu(ja cu se na prethodnom zaustaviti,nisam toliko depresivna)

Sto rece Mmmila,pomaze sigurno =)

"Jednom kad sretnes me
to necu biti ja
vec samo uspomene
mrve sjecanja

Samo prazna bol, sad je ostala
prazna bol kajanja
i sta radis ti, nije vazno mi
jer kisa jesenja, podsjeca


Kap po kap, kisa sprema se
samo da znas, nisam lud
da mislim na tebe
kap po kap, opet padace
te duge kise jesenje..."