Sreća je u malim stvarima

Entoni, srećni ti praznici.

Nemam šta Novo da kažem, opet mi nedostaje stara budala, opet okreće glavu od mene, a ni ove nove nisu nešto.

Novogodišnja odluka u 2014. je ona koja mi se prethodnih 10 godina nije ostvarila, a znam da neće ni ove.

Zdravlje nek me posluži kao i do sad, i mene i moje bližnje. Više njih nego mene, ako mogu da biram.

Takođe, od srodnih duša zauvek odustajem. Ne postoje, brate, nema ih.

Niko nas nikad nije podelio na dva dela i pustio da lutamo po svetu, i sad tek shvatam koliki si ti lažov i hohštapler jer si mi davao lažnu nadu.

Dobra stvar u dobrom ljetu čiji već sedmi dan pregurah je ovaj dolazak u rodni grad, naravno, pod uslovom da zanemarimo sve uspomene koje srećem na ulicama i maglu od koje ne mogu da dišem. Brat i ja smo ponovo petogodišnjaci, a mama i ja prave devojke. Tata mi, kao i obično, najviše pomaže u prejedanju, tu smo nepobedivi.

Ne učim. Zato ću sutra plakati. Ali, Bože moj, o tom-potom.

A sad odoh da degustiram sa bakom i dekom kuvanu rakiju. Živeli!