Ja želim da želim.
On vidi moj osmeh onako kako ga ja čujem. Spava okrenut leđima, ljubi me u vrat dok nam spremam ručak.
Bori se s mojim imaginarnim neprijateljima dok učim do kasno. Smeje se horoskopu zajedno sa mnom. Grli me kad me stegne nostalgija. Ponaša se kao Toni Soprano kad smo sami.
Srela sam ga sasvim slučajno na ulicama Beograda. Imao je setan pogled i razumeo je moja ćutanja.
On ne laska, čak me ni ne hvali često..dovoljan je način na koji me posmatra dok nešto radim, ili se spremam za izlazak.
Ćutanjem smo se zbližili.
Upoznali se nismo još. Još uvek se ćuteći tražimo.
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Kratko i lepo...
Autor mssams — 11 Jan 2014, 13:08
I neostvarivo. :)
Autor tuzna — 12 Jan 2014, 13:31
mnogo lepo!
Autor liz — 13 Jan 2014, 09:36