Sreća je u malim stvarima

29 Mar, 2013

Да се не лажемо...

Moja bajka — Autor tuzna @ 20:26

Није све било као у причи.

Мала девојчица је волела, али не безусловно, желела је она своју бајку, желела је да јој предвиде сваки покрет, сваки трептај, неког ко ће јој љубити трепавице и пуштати је да му прља белу дуксерицу, свеже опрану, црном водоотпорном маскаром. Сваког ко би јој рекао да тражи превише, успевала би да отера од себе.

И дубоко у срцу још увек то жели и верује да ће добити.

На њеној листи жеља већ је штиклирана прва ставка: Балашевићев концерт...

Можда ће тамо срести Оног Који Је Спреман Да Остане. А можда ће он доћи касније, сасвим изненада, избрисати јој из главе све Погрешне и гушити је својим загрљајима, голицањем и пажњом...Било би лепо да њихово место буде баш тај дивни Калемегдан о ком је у својој Провинцији маштала до изнемоглости... А можда и неки мали, небитни ћошак. Све је небитно кад крај себе имаш праву особу...

 

*

 

Мало је плакала, мало се љутила, мало је пала свој први колоквијум у животу, јер је заборавила да одреди приоритете. Брат јој је рекао:,,Малецка, док не паднеш испит, згрејеш супу у тигању и переш судове у кади, ниси ни студирала!'''ипак, после тога уозбиљила се. Ухватила се за књигу као да је сламка спаса, што и јесте била, дубоко убеђена да ће је баш те књиге одвести једног дана у Аустрију, па потом ко зна где на Планети...

*

 

Сву снагу орјентисала је ка људима који су јој верни, јер је са годинама све свеснија да праве људе треба ценити, а прави су они који су је први пут окупали, залечили јој прве ране на коленима, а потом и на срцу, они који јој пружају руке кад год се спотакне...Схватила је да је највеће богатство на свету видети са дна седам пари руку како се пружају ка теби просто се борећи која ће ти прва помоћи. Своју прву плату обећала им је за враћање свих дугова, као да ће бити довољно...Рекла им је да жели да им се одужи. Рекли су јој:,,Уради то исто својој деци.''

*

Време јој је да одрасте, не у правом смислу јер ће заувек остати Мала девојчица у срцу, већ у оном академском, да научи да се  огради од неважних људи и да постигне идеални просек, јер она то може и мора. А онај ко ће све то загрљајима подржавати? Стићи ће већ, у прави час....

 


Komentari

  1. Lepo.
    Sudeci po ovome sto si napisala, ta Mala devojcica je vec naucila da se ogradi od nevaznih ljudi.
    O kategorijiidealnog je nezahvalno govoriti. Ali kad kazes ja to mogu i moram...onda si vec na pola puta do uspeha...
    A ON ce se svakako pojaviti,ne brini. Mozda je vec negde u blizini.
    Svako dobro :)

    Autor ivanairislj — 29 Mar 2013, 22:21

  2. i od mene

    Autor 3gp video — 31 Jul 2013, 01:47

  3. kada citam,pronalazim sebe.. u skoro svakoj recenici, da mi je prosto cudno.
    samo hrabro,na nama je da ne odustajemo,a stvari ce se vec srediti,onako kako moraju.. :)

    Autor marie994 — 23 Jan 2014, 12:37


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs