Sreća je u malim stvarima

Ne setim te se često, potiskujem uspomenu na tebe u neke najskrivenije delove srca,

Ne dam suzama napolje, gutam i bojim se-pući ću, 

Izleteće iz mene sva bol i kajanje što ne plačem dovoljno, 

I molbe za oprost koje sam ti izgovarala onda, 

I to što mi držiš palčeve i čuvaš nas, 

(Znam da mi držiš... Najjače od svih, i tapšeš po zadnjici triput, i mirišeš na crveni parfem za specijalne prilike)

Ne umem da plačem kad treba, a ne umem više ni kad ne treba.. 

Onaj broj telefona ne okrećem, ugašen je. 

Nema tvog glasa da mi izdeklemuje cene sa pijace i da me pita šta sam to savršeno skuvala danas. 

Nema te. 

A ja to sebi još ne mogu da priznam.