Crnogorac.
Danas je tačno četiri meseca od kad sam te upoznala.
U međuvremenu sam prekinula kontakt sa tobom.
Znam da mi nisi suđen.
Ali znam i da o tebi ne razgovaram ni sa kim.
Samo uhvatim sebe da, kao danas, gledam u našu jedinu sliku
I zamišljam gde bi nas to "Đe si, mala" dovelo
Da smo bili opušteni
Da nismo ujedali jedno drugo
Plašeći se da spustimo gard i pokažemo emocije
Volela bih da nisam kukavica
Koja je sebično pobegla od nekog ko joj otvara srce
bez da ga sasluša i razume
Volela bih da sam Mala devojčica iz mojih priča
Koja se ne boji intime i otvaranja nekome;
Volela bih da nisi onaj koji svakoj priča istu priču
Da si bio uporniji kad si mi rekao:"Pričaj mi o sebi, nekako smo sve spontano..Ne želim da se ovo ovako završi"
Da si me duže grlio na rastanku
Da mi nisi rekao:"Bežiš od mene, i ti"
Da me nisi te noći ponovo pitao:"Mala, đe si?" I ostao bez odgovora...
Jer je Mala pobegla, da se sakrije,
Da četiri meseca kasnije piše o tebi, da te se seća svakodnevno
zaštićena iza svojih zidina samoće..
Da se pitam šta bi bilo kad bi bilo, da sam ti te noći rekla da dođeš
Da me zagrliš, da mi kažeš da sam blesa još jednom
Da te ne pamtim po neizvesnosti koju sam za sobom ostavila...
Ś. Zlatibor, 2017 *