Sreća je u malim stvarima

Umesto uvoda, priča o Teriju Foksu.

Gledam ovaj video po treći put, sedeći obema nogama na udobnom kauču, u toploj sobi u najlepšem gradu na svetu. Sita i srećna. Zdrava.

Hvala ti, Bože.

Blagosloveni bili oni koji moraju da prođu kroz onako nešto, a uspeju da sačuvaju veliko srce i osmeh na licu.

Hvala Ti. 

Neko me je upitao danas kakav mi je bio dan.Skuvala sam šolju prejake kafe, otvorila knjigu iz fiziologije na 40. strani, poklonila se i počela da pišem. 

D mi je poslao poruku da me voli, a zatim odveo svoju devojku na večeru. 

Koleginica me je grlila deset minuta uz želju da me neki muškarac voli onoliko koliko me ona voli. Mislim da je to najiskrenija čestitka koju ću dobiti za Dan zaljubljenih ikada.

Sad čitam kako je On Njoj čestitao, i kako je nečija tetka dodala-moja dečica.

Ja sam šest meseci čekala iz vojske spavajući u njegovoj majici, dve godine bojevala njegove bitke i bila muškarac u vezi, organizovala događaje koji su mu bili ''najlepši u životu'', kupovala skupe poklone, jeftine poklone, pravila poklone, ljubila gde boli i krpila njegovu napaćenu dušu dok mi nije prekipilo. Ipak, nikad nisam bila ta koja se uklapa u šablon ''dečice'' jer sam, iako poštujući njegovu rodbinu kao svoju, uvek jasno postavljala granicu između ''moje'' i ''tvoje''. Iz kog razloga bi, zaboga, njegova tetka mene nazivala svojim detetom? Ima ih već troje. Nisam bila slatkorečiva, nisam poltronisala, i baš zato sada ovde sedim

sama kuvam svoju kafu

sama ispijam gutljaj po gutljaj

sama sam obišla dva tržna centra, od radnje do radnje, i kupila sebi gomilu poklona.

Sama ću spremiti svoj doručak, svoju romantičnu piletinu u slatko-kiselom sosu

i nikada u životu neću biti

voljenija. 

Maloj Devojčici su rekli da treba da nosi naočare. Izabrala je moderne, crne. Onda su je pomešali sa šesnaestogodišnjakinjom i rekli joj da izgleda kao štreber. 

Plače mi se. Jako, puno. Vrišti mi se.

Grli mi se s nekim.

Nedostaje mi neko ko me iskreno voli, a nije deo moje uže porodice.  

Taj neko ne postoji.

Postoji jedna osoba zbog koje bih odmah ostavila sve, sa kojom bih ostala do kraja života.

Ta osoba šalje ruže drugoj za Dan zaljubljenih. Ona čak i ne zna da on postoji, i da je savršen.

Plače mi se.Jako,puno.

Baš mi se plače. 

Dan treći. Plakala sam joj na ramenu čitavih pola sata. Mazila mi je nos i ponavljala kako sam slabić i da moram biti jača u životu.

Pokušavam da se naviknem na činjenicu da ću morati da nosim naočare. Glavobolje će prestati, izgledaću pametnije.

ON me je pitao da ga upoznam sa drugaricom. Upoznala sam ih. Već se zaljubio.

A ja nikako da izbacim iz glave činjenicu da, ma koliko se trudila, nikome nisam dovoljno zanimljiva da poželi da ga neko upozna sa mnom.

Briše mi suze i vodi me na picu. Nikada neću biti mršava i voljena. Nikada neću prestati da patetišem.