Sreća je u malim stvarima

Да се не лажемо...

Moja bajka — Autor tuzna @ 20:26

Није све било као у причи.

Мала девојчица је волела, али не безусловно, желела је она своју бајку, желела је да јој предвиде сваки покрет, сваки трептај, неког ко ће јој љубити трепавице и пуштати је да му прља белу дуксерицу, свеже опрану, црном водоотпорном маскаром. Сваког ко би јој рекао да тражи превише, успевала би да отера од себе.

И дубоко у срцу још увек то жели и верује да ће добити.

На њеној листи жеља већ је штиклирана прва ставка: Балашевићев концерт...

Можда ће тамо срести Оног Који Је Спреман Да Остане. А можда ће он доћи касније, сасвим изненада, избрисати јој из главе све Погрешне и гушити је својим загрљајима, голицањем и пажњом...Било би лепо да њихово место буде баш тај дивни Калемегдан о ком је у својој Провинцији маштала до изнемоглости... А можда и неки мали, небитни ћошак. Све је небитно кад крај себе имаш праву особу...

 

*

 

Мало је плакала, мало се љутила, мало је пала свој први колоквијум у животу, јер је заборавила да одреди приоритете. Брат јој је рекао:,,Малецка, док не паднеш испит, згрејеш супу у тигању и переш судове у кади, ниси ни студирала!'''ипак, после тога уозбиљила се. Ухватила се за књигу као да је сламка спаса, што и јесте била, дубоко убеђена да ће је баш те књиге одвести једног дана у Аустрију, па потом ко зна где на Планети...

*

 

Сву снагу орјентисала је ка људима који су јој верни, јер је са годинама све свеснија да праве људе треба ценити, а прави су они који су је први пут окупали, залечили јој прве ране на коленима, а потом и на срцу, они који јој пружају руке кад год се спотакне...Схватила је да је највеће богатство на свету видети са дна седам пари руку како се пружају ка теби просто се борећи која ће ти прва помоћи. Своју прву плату обећала им је за враћање свих дугова, као да ће бити довољно...Рекла им је да жели да им се одужи. Рекли су јој:,,Уради то исто својој деци.''

*

Време јој је да одрасте, не у правом смислу јер ће заувек остати Мала девојчица у срцу, већ у оном академском, да научи да се  огради од неважних људи и да постигне идеални просек, јер она то може и мора. А онај ко ће све то загрљајима подржавати? Стићи ће већ, у прави час....

 


Powered by blog.rs