Sreća je u malim stvarima

Odlazim

Generalna — Autor tuzna @ 19:04

Izlazim.Prvi put posle Novogodisnje veceri.Da mi svez zimski vazduh ispuni grudi-verujem da ce to popuniti tu veliku prazninu i da cu konacno moci da disem.Izlazim,iako cu se osecati kao da bosa gazim po zaledjenom putu,cupajuci noge koje se lepe,ne osecajuci krv koja mi kaplje sa stopala.Oseticu samo tupu bol dok pognute glave budem prolazila pored ljudi..

Vise ne idem na klizanje.

Izmisljam razloge i opravdanja da ne vidim drugarice jer vise ni u sta nisam sigurna,svaki korak i svaka misao me zbunjuju.Ljudi oko mene govore da nisam ista.Navikli su na osmeh,makar bio i lazan.A ja vise nemam dovoljno lazi ni za sebe...

Pogledam na dole i vidim samo.Mrzim to,ali ne mogu da promenim.Ljuta sam na ljude oko sebe jer me lazu i imaju snage da me trpe.Ljuta sam na svoju porodicu jer me voli.Zasto me vole?

Ostajem nedorecena.Vise ne umem ni da pisem...Pocnem sa jednim,a zavrsim sa necim stotim.

Bice bolje,bice bolje...

Ponavljam sebi danima.

Iskljucujem komentarisanje,ne zelim da znam sta bilo ko ima da kaze.

I ovaj blog je jedna velika laz.

Zahteva se osmeh i uzdignuta glava...

Je li to ultimatum,pored svih sr**a koja nas okruzuju?

Da li i u stvarnom zivotu sve gurate pod tepih i cutite,i to nikad ne eksplodira?

Ne zelim komentare...Znam da je tesko i da ce proci.

Ali,otici cu negde gde ljudi to nece ponavljati,nego ce cutke ponuditi zagrljaj.

To je ono sto mi sad treba,jer ja zelim da pisem tugom,a ne da glumim.

Pozornicu prepustam nasmejanijima,dok se i ovde trag emocija ne utre i ostane samo moderan scenario u kom se vise nista ne zna.

Dovidjenja.

 


Powered by blog.rs