Sreća je u malim stvarima

 "U poslednje vreme u ćutanju nalazim mir. Znam da ne možeš da me zamisliš da ćutim, ali eto i ljudi se izgleda menjaju. Ćutim, sanjarim, ne ništa veliko, ne nikog posebno, čak ni tebe. Jednostavno uživam u zvukovima dana, u mirisu vetra, u svojim mislima. Sve jače mis e javlja želja za odlaskom nekud daleko. Znam i gde i ako odem, idem sama. Jednom za uvek da pokidam lance prošlosti, ponesem samo najlepše uspomene i počnem iz početka svoju bajku." (ukradeno sa bloga "Vreme jorgovana")

 Ovo vec postaje smesno...Ta nesnosna upornost koja me svaki put sasece u korenu,pa me opet natera da ponavljam stare greske...

Opet se predajem.

Ulazem celu sebe nadajuci se da ce ovaj put biti drugacije,ali avaj,sunce nikako da sine...

Ni zvezde me vise ne vole,ne zele da me pospu svojim zlatnim prahom,ljubomorno ga cuvajuci za neke vrednije snove...

Nista nije kao pre,vise ne zivim u decijem svetu bajki i princeza.

Porasla sam,kazu...

Umesto zvezda,veceras ce sjati moje oci...Kotrljace se biserni sjaj sa jedne strane neznog zelenila do druge,pa ce pasti na obraz i izgubiti se u moru prethodnih...

Ne mogu vise,ne zelim.

Koliko god shvatala da je sve deo surovog zivota,nemam snage.

Neka me svi ostave,neka me zaborave proleca,neka iscile reci...

Samo da osmeh potraje...

Kao sto svi vi znate(ili mozda polovina,"starosedeoci" sto bi rekla Andjela),meni je u krvi da pisem...Tacnije,u krvi mi je da pisem kad imam sta i kad pisem,a ne lupetam/zvrljam/pisem iz dosade...

Davno sam se na ovom blogu zaklela da cu prestati da pisem bilo sta kad ne budem vise pisala,i upravo to sad i radim...

Tacnije,jos je mnogo elemenata i jakih razloga mog odlaska,ali sam prosli put kad sam to spomenula naisla na neodobravanje,pa sad ne bih da ih iznosim...

U svakom slucaju,jedan od glavnih je ovaj,i toliko...

Krila su mi jos uvek skroz rasirena,ali vise ne sijaju kao pre...

 I zato ne bih da pisem protiv svoje volje,ali znajte da cu se jednom vratiti ovde...Mozda to bude jako skoro,a mozda prodje mnogo sati i meseci pre nego opet budem spremna da stvaram mala cuda...

Ako vam budem nedostajala,potrazite me put mojih koraka,oni koji me   bolje znaju znace kako da me nadju...

Verovatno cu biti na nekom lepom mestu gde nema ljudske zlobe,ruznih misli i opasnih insekata...Negde gde cvetaju osmesi i sreca...

"Ne sudi drugome ako nisi barem mesec dana hodao u njegovim mokasinama."

 "Vernost.Hrabrost.Odanost. Jednostavnost.Radost.A i ono sto nije bitno..Psu nisu potrebna besna kola,velike kuce ni firmirana odeca.Statusni simboli njemu nista ne znace.Sasvim mu je dovoljan stap koji je naplavila voda.Pas ne sudi o drugima prema boji,veri ili stalezu,vec po tome kakvi su iznutra.Psu nije bitno da li si bogat ili siromasan,obrazovan ili nepismen,pametan ili glup,lep ili ruzan..Daj mu svoje srce i on ce ti dati svoje."

Vec su i senke na mom zidu umorne,tinjaju i gase se polako...

Moj Maleni decace,ostavimo teske sapunice za neka nova zivotna doba..

A do tad samo-sanjajmo...

JEDNOM DAVNO GRUPA ZABICA JE ORGANIZOVALA TAKMICENJE.ZADATAK JE BIO POPETI SE NA VISOKU KULU.DOSLO E MNOGO GLEDAOCA KOJI SU ZABAMA DAVALI PODRSKU.TRKA JE POCELA.

Medjutim,niko od prisutnih nije verovao da ce bilo koja od zaba uspeti da se popne jer je kula bila visoka.Negodovali su i odmahivali glavama:"Joj to je naporno,nikad necete uspeti!!"

Zabice su jedna po jedna pocele odustajati.Sve osim jedne,koja se penjala.Jednostavno nije htela da odustane bez obzira koliko su gledaoci negodovali i prognozirali los zavrsetak.

Na kraju su sve zabe odustale,osim one jedne,koja se popela na sam vrh kule.Neko joj je prisao i pitao otkud joj tolika snaga.

Ali tada se pokazalo da je zabica-GLUVA.

Pouku izvucite sami... :) 

Auh,prodje vec godinu dana...

Peti i sesti jun su jako vazni datumi za mene.

To su,vec tri godine,dani kad mi se desavaju stvari koje mi obeleze celu narednu godinu.

Lepe stvari. 

Tako se nadam da ce mi i danas i sutra biti posebni dani,a jos vise me raduje cinjenica da danas i sutra imam jako vazne ispite...

Iskreno verujem da cu danas zaista imati srece,pa malo osmeha i dobrog raspolozenja saljem i vama.

Znate li kakav je osecaj kad vam je dan od samog starta upropascen?

Kad od prvog casa sve krene po zlu,i samo cekate sta ce vam se sledece lose desiti...

Kad zelite samo da pustite

i oterate sve dodjavola....

Znate li?

Ja danas saznah. 

...Prezhivecu.