Sreća je u malim stvarima

Teško mi je.

Generalna — Autor tuzna @ 20:59
 
Pokopaše me jednog prolecnog dana.
Sprovod cvate. Bez sveća.
Bez lepih buketa. Milosti.
Niko plakao nije. Niko.
Ah... ah... zašto i bi...
Osetio se miris tamjana.
I cveća obližnjeg groba.
Groba - koji i moj novi dom postade.
Život ovaj beše život boli. Patnje.
Moja duša... sada bez čežnje.
Sanjari negdje. Daleko. Nedokučivo.
Pokopaše me - ne tako davno.
Dok bolestan sat kašljuca.
I krovovi stenju. A lišće ne vene.
Rane su još sveže. Još krvare. 
Pokopajte me, pokopajte!
Da laganim korakom tonem u smrt.
U tišini. Gde se odmaram.
I moja duša uživa. 
Rane u miru zaceljuju.
U lešu. Grobu.
I siva ploča imena mog.
Pokopajte me!
Da sanjam okupana hladnoćom života.
Gde mi komadići stakla nade neće naškoditi.
I Mesec će moje utočište čuvati.
I sva moja bića...


Powered by blog.rs