Sreća je u malim stvarima

Igra Zvezda

Generalna — Autor tuzna @ 23:12

Njega se setim uvek kad igra Zvezda, kad čujem urlike sa Marakane, tebe se setim uvek kad legnem da spavam

 

Njega se setim u pogrešno vreme, kad me ljubiš, kad me šetaš kejom

Tebe se setim kad razmišljam o budućnosti,prestravljena do kosti

On je alkoholičar u pokušaju, njega ne zanima moja omiljena boja

On ne zna o čemu maštam(nije me pitao)

Tebi sam na silu govorila(bez da pitaš) ali godinama nisi uspeo da zapamtiš

On nije tvrdio da me voli

Rekao je-dobra si devojka, nisi glupa kao današnje klinke

"Javi se ponekad...da popijemo piće, ili tome slično"(?)

Nije me zavaravao

Završila sam pre nego je uspeo

Dugo mu je trebalo da mi pijan napiše:"Jedina si vredela,ali je kasno"

Nisam pitala za šta je kasno,nije me zanimalo, jer sam na sreću tu svoju vrednost uvidela mnogo pre njega..

Ti nisi ništa rekao

Ti ne piješ

I ne pišeš

Ti si pitao(ponovo): Ko će sada da me pokreće?

"Ko će mi davati snagu kada ti odeš?"

Ostala sam nema na tren

Jer moje snage više nema

(Tako razdeljene svakome) 

Rekla sam:"Zovi me. Nikad ti neću uskratiti potporu"

Tada sam znala da me nikada nisi voleo

Da sam te izmaštala u svojoj glavi

Dok si bio daleko

Da sam ti mnogo praštala

Da sam ti bila potreba, a ne ljubav

I to je ono što boli,sopstvena očekivanja i to prokleto saznanje da ja zaslužujem da dobijem više

I dobiću više

Jer ću davati manje...

Večeras igra zvezda

Mislim na obojicu

Opraštam vam u glavi

Opraštam sebi Vas

I pripremam srce za nekog Novog,

Ko ne voli zvezdu, ne laže, ne obećava

I najvažnije-nije idealan

osim za mene. 


Powered by blog.rs