Sreća je u malim stvarima

Pismo Tebi

Generalna — Autor tuzna @ 10:50

,,Proslost je proslost sve dok je sami ne dovedete u svoju sadasnjost."

Ti jos uvek nisi moja proslost...Tu si, opipljiv, na mojoj posteljini gde si prekjuce lezao, na nocnom stocicu gdevje ostao zaboravljen krstic, u novcaniku gde cetiri godine stoji tvoja slika.

Od jutros,umesto da zavrsavam svoje obaveze, razmisljam o nama. Dok nisam donela odluku a i sada kad sam je donela, analiziram svaki sekund naseg poznanstva. Da li sam preterala, da li si preterao, da li smo prelako odustali.

Shvatam da tako nesto nije ni vazno. Davala sam sebe do poslednjeg dana, molila za mrvice paznje i sve vise mislim da sam bila pod psihickom torturom. Pocela sam da citam i radove iz psihologije u zelji da te shvatim. Dok sam ja iz dana u dan rasla i napredovala, sanjala vece snove i grabila kroz dvadesete, ti si tapkao u mestu, bez planova za buducnost, uveravajuci me da sam nezahvalna jer ne cenim trunku ljubavi koju mi dajes.

Navika je gadna stvar. Znas sta zasluzujes a plasis se nepoznatog. Ali prava je hrabrost krociti u to nepoznato, u mrak, maknuti iz svoje zone komfora i pustiti zivotu da ti pokaze sta jos moze da ti pruzi.

Elem, poslednji clanak koji sam citala, na temu "Da li je partner pravi za vas", prva recenica je glasila:"Ako ste misleci na svog partnera dosli do ovog clanka, znajte da on to nije. Kad je neko pravi, ovakvo pitanje vam ni ne padne na pamet."

I tako, zahvaljujuci nepoznatom autoru koji je napisao pravu stvar u pravo vreme, a i tom osecaju koji mi je pomogao da shvatim da ne mogu(mogu-ali necu) da provedem zivot svakodnevno se pitajuci zasto ti nisam dovoljno dobra, zasto dozvoljavas sebi da me vredjas,zapostavljas i poredis sa drugima, istovremeno mi govoreci da sam savrsena i da me volis, i da u celoj prici problem imas ti,a ne ja...Pomogao mi je da dostojanstveno ustanem sa tog imaginarnog pokerskog stola, bacim karte na sto i pokupim svoj ulog dok ga sasvim nisam izgubila... Plakanje koje sledi deo je procesa oprastanja sebi za sve sto sam dozvolila da osetim za ove cetiri godine, za svakog dobrog muskarca kojem nisam ni dala sansu jer sam sebe uverila da ces mi kad-tad tu obecanu ljubav i pokazati...

I suze i patnja imaju vek trajanja, kao sto smo imali MI. Na kraju toga dolazi ljubav, cista i nezna, prozimajuca, ljubav koja podrzava, daje snagu i nikad, nikad ne ostavlja na cedilu... 


Powered by blog.rs