Sreća je u malim stvarima

Nebo sve tajne zna

Generalna — Autor tuzna @ 00:21

Mesec dana sam tu. Nekog srećem svakodnevno, s nekim se namerno srećem ponekad...

Ležala sam,izležavala se,šetala i čitala. Ali uvek sam osećala da nešto nedostaje.

Sada baš, 4.avgusta 2017 u ponoć, sinulo mi je i šta. Šta je to što je nedostajalo da budem cela. Skuvala sam sebi i tati po jednu duplu, crnu, tursku. Oboje sedimo za stolom, on pognutih leđa nad svojim izveštajima, ja obraza zalepljenog za skriptu. Hej, tata, razmišljam..Još malo do kraja. Još malo do novog, novcatog početka. Još malo pa nećeš morati da radiš dva posla. Tvoj magistar će ti od prve plate uplatiti oporavak u banji. Moja silo i moj oslonče!

Skrećem pogled ka prozoru i posmatram nebo..Upravo je to ono što je falilo. Zanesena prejakim vrućinama i umornim noćima, nisam u mom gradu zastala da pogledam nebo, kroz ovaj prozor, kraj kojeg sam provodila tolike noći brinući tinejdž-kosmičke-nerešive brige.. Prelepo je. Ne opraštam sebi što sada bitke bijem sama. Mora se i nebo upitati..Tu se krije odgovor na sve.

Mora se uzeti odmor od života, popiti kafa u jednom gutljaju, i tako upravo razbistrene glave razmisliti. O svemu. Oprostiti sebi svaku grešku koja čak i nije toliko greška koliko smo je sami domaštali, oprostiti drugima što su licemerni, jer i tako nisu srećni, čak ni kad nas nasamare...Oprostiti svetu što nije savršen, a ipak tako nesavršeno jeste.

 *

Bože, hvala za njega koji voli da gleda u nebo, da raspravlja kosmička pitanja, da ćaska sa mnom na najgluplje teme..Hvala što ćeš mi ga tek poslati.

*

Hvala što imam ruke,noge,oči i uši, prćast nos i svoju kožu, svoje trepavice, nokte i zube, hvala za pluća i srce, za mozak koji radi punom parom, hvala za rupice u obrazima, hvala za porodicu, hvala za svaku srećnu okolnost koja me snašla, i svaku nesrećnu koja me zaobišla...Hvala što vidim nebo, čujem ptice, mogu da pevam i ljubim i maštam, a hvala što imam i kog'... :-) 


Powered by blog.rs