Sreća je u malim stvarima

1344

1344 smo mi. Vazdusnom linijom 1054, a od srca milimetar.

Ko god rekao da razume, nikad neće razumeti.

Ljubav prejaku da odustaneš, a tugu prejaku da istraješ.

Slike srećnih parova na izletima po lepom vremenu.

Slika tebe na skajpu koji mi objašnjavaš kako bi me poljubio sada, znaš onako kao onog dana, baš tu, ispod mladeža na obrazu...Poljupci preko skajpa su sranje.

Ali ljubav uživo za par meseci biće nezamenljiva. Kad ne stigneš da podeliš sliku jer si suviše zauzet. Srećom. Osećajem spokoja na nečijim grudima.

Nedostaješ.

.. Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

 

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe, izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe, podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

 

 

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
po kojoj znaš koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

 

 

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila do zuba sita sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.''

 


Maj

inspiracija — Autor tuzna @ 19:59

Maj je dosadna kisa, hladan stan i moje nove pufnaste papuce. Treca kafa i trinaesti cokoladni kolacic. Maj je da zazmurim i udisem sparinu proleca. Uskoro-procvetalo drvo lipe pod mojim prozorom. Alergija na polen.

Maj je odbrojavanje do avgusta kad cu te opet zagrliti. Planovi za leto, konstatacija da srecu stvarno ciniti sitnice.

Maj je deka u bolnici i srce koje je 300km odavde...Kraj njega.

Maj je sve ono sto nije jun.

Maj je sve ono sto zelis.

Danas je maj par pufnastih papuca i ucenje pod cebetom. Nervoza i glavobolja. Ali i neizostavna zahvalnost Bogu...

Bogatstvo je i kad imas sansu da budes nervozan. Znaci da si tu, i to je sasvim dovoljno. 


Teskobna jutra

inspiracija — Autor tuzna @ 09:13

-Hocu da budes ovde.

-Gde?

-Pored mene. U stvari..Ispod mene. Da ti sedim u krilu dok pijem prvu jutarnju kafu. Bila bi sladja. Ti bi mi poljubio golo rame i ja bih zaboravila sve zivotne tuge. Prosao bi otuzan ukus zivota u ustima. Ovih dana se toliko toga desilo...Tata kaze da je to zivot. Rekla sam mu da  nisam spremna. Znas vec...Kako sa dvadeset i tri da se pomiris sa zivotom(i smrcu)? Oh, tako zelim da si ovde. Bila bi mi dovoljna ona nasa sobica. I tvoj dah. Miris kafe...i mi.


Perspektiva

inspiracija — Autor tuzna @ 12:51

Ponekad vam je toliko potrebno...

Dugačko nedeljno jutro, knjiga sa jakom porukom i šolja već hladne kafe, da život posmatrate drukčije.

Ti prečesto plačeš, kaže. Šta ću, tako sam satkana, pa saosećam i sa likom u knjizi, i sa prolaznikom, čak i sa neprijateljem. Svakog se trudim da opravdam i razumem.

Želela bih da mu kažem milion reči, ali one onda ostanu da lebde u mojim mislima, i nikad ništa ne uspem da sročim. Želim da mu kažem da sam na klackalici, da verujem da mi je suđen ali da nisam spremna da život preokrenem tek tako. Da plačem, jer znam da mi druga opcija posle tri godine čekanja ne donosi ništa bolje..Ponovo se hvatam za ono-ko zna zašto je to dobro. Sudbina je sklop naših odluka, i ja sam svoju donela. Nek bude tako za sada. Što treba, desiće se. Ljutnja i nestrpljenje će proći, i jedva čekam dan kad će mi višak slobodnog vremena za ovakve misli nedostajati.

Za sad se sabrah, dovrših kafu i odlučih da se posvetim višim ciljevima. Sve drugo će doći..Ili neće. Život prosto moramo prihvatiti kao sklop nepredvidjenih okolnosti. Nikako se ne smemo truditi da ga obuzdamo. Samo ga moramo pratiti.

 

,,Teraj sebe uvek dalje.Nemoj da pristaješ na kompromise.Ponosno gazi tim svojim nogama na crno-žute pruge.A ako već rešiš da se skrasiš s nekim glupanom,pobrini se da nešto od ovog uvek ostane uz tebe.Luksuz je kada znaš da uvek imaš neku drugu mogućnost.''

-Dok nisam srela tebe,Džodžo Mojes 


Powered by blog.rs