Sreća je u malim stvarima

Kad moje reči zataje..

Generalna — Autor tuzna @ 21:15

Imao sam ja svoje mračne dane koji su trajali kao godine. Sad kad se okrenem i pogledam ih, shvatam da stvarno i jesu bili godine. Od 365 dana. Mraka. U kom se nije video prst pred okom. Onog najmodrijeg mraka kojim plaše decu, u kom ima kojekakvih akrepova i neizvesnosti, samoća i utvara. Onog toliko mračnog i dugog da čak i kad bi se svetlo upalilo ti i dalje ništa ne bi video jer su ti se oči navikle na mrak. U njemu sam ja živeo.

Gajio sam tada samosažaljenje kao da mi je najrođenije čedo. Opravdanja za sopstvene neuspehe tražio u sebi, a krivce u drugima. Gubio sam vreme razmišljajući o svetskim nepravdama, nefer igračima i neukazanim prilikama. Nešto sam čekao, nekog tražio, za nečim tragao. Čekao sam priliku da se pokažem. Tražio osobe koje bi mi dale svrhu. Tragao za motivacijom koja bi mi bila pokretač.

Sada shvatam da se prilike ne čekaju već stvaraju radom. Shvatio sam da se sopstvena svrha ne nalazi u drugim ljudima već u nama samima i u odnosima koje gradimo sa drugima. Shvatio sam da jedino čovek koji je u stalnom pokretu može naći motivaciju u svemu i svakome, a da se želje ostvaruju samo onima koji žuljeve sa usedelih guzica zamene žuljevima na rukama i onima koji kad peče stisnu sebi zube, a ne mami suknju.

 

izvor: http://blogdan.rs/2015/11/30/jedini-krivac-za-sve-moje-neuspehe-sam-sebi-ja/


Powered by blog.rs