Sreća je u malim stvarima

Neiskvaren iskustvom, poseban slucaj samoce.

Priče Antoniju — Autor tuzna @ 23:23

Ja nikada nisam bila onakva kakva sam zelela biti. Tiha, stidljiva devojka. Ona o kojoj mastas kakva je dok te posmatra ispod oka smeseci se. Moj dugacak jezik sve to izbrblja. Zapravo, mene retko ko poznaje. Znaju ono sto im serviram, pa onda kazu: Vidi je, blago njoj; ili mozda-Joj, jadna; Ponekad...Ponekad oba u istom danu. Pa sta? Onu bujicu emocija savlada samo onaj ludak koji je spreman da se u to upusti. 

Pa me onda gleda na skajpu kako jecam, iako su mi svi zivi i zdravi, iako mi sve ide uzbrdo.

Pa mu onda kazem-raspascu se, od sebe same. A on kaze-raspadni se, ponovo cu te sakupiti.

Pa nakon dva sata ja kazem-ajde, idi sada, zavrsavaj svoje obaveze, misleci: ne napustaj me sada kad mi je dusa gola i ranjiva poput novorodjenceta. A on- Jesi li sigurna?

Pa ako to nije citanje misli, i strpljenjei ljubav do granice iznemoglosti, ja ne zelim ni da znam sta je. Pa kazem sebi u zabludi si, uvek si dozvoljavala ljudima da ti mazu oci, uvek si verovala laznim osmesima i recima, ali koja je svrha zivota ako i to sebi zabranis, pored svega sto su nam zakonom zabranili?

 

Dragi citaoce, shvatam da ti vise nista nije jasno.

Mala devojcica, premorena od opreznosti i predostroznosti, nocas spusta gard. Pa kud' puklo. 

 

 

,,Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir..."

 


Slab sam ja igrač za subotnje gužve, al shvatam pomalo te pokretne spužve..

Priče Antoniju — Autor tuzna @ 19:18

..Neko pijan lakše život odrobija...

Sedim na bračnom krevetu i jedem slani keks koji miriše(?) na sir. Pijem jogurt. To mi je dvadeseti obrok danas. Bomba.Ne, spavaća soba nije mesto za večeru. Ali, ko kaže da su keks i jogurt večera? 

Sedim u XXXL bade-mantilu kojeg sam ukrala tati, vunenim čarapama i još uvijena u zimsko ćebe. Boli me stomak.

Imam upalu sinusa i ljuta sam na sve jer mi plus i lude hormoni, a brat mi se ženi za tri dana.

Imam prelepu haljinu u koju, ako ovako nastavim, verovatno neću stati.

Imam namrgođenu cimerku kojoj smeta i to što dišem. Da, pogađate, sama sam je našla.

Imam najboljeg dečka na svetu koji živi preko tri države.

Imam Skype koji me drži da ne poludim.

Imam koleginice koje ne razumeju moju potrebu da čitam knjige umesto da se opijam po beogradskim splavovima u slobodno vreme.

Imam,noćas...Taj neki momenat...

Proći će.

Samo noćas.

Bogu hvala, što i imam.

Kako li je tužno onima koji nemaju..


Powered by blog.rs