Sreća je u malim stvarima

Danas sam luda, želim samoću

Mrzim to što pada kiša dok odlaziš na more
Pada kiša a sparno je
Ti pališ motor crvenog ispoliranog auta a ja se tuširam četvrti put danas
I vraćam se knjizi a osećam se kao luzer
Najveći od svih
Osećam da mi je mesto pored tebe
Osećam da je i to što osećam pogrešno
Osećam da je pogrešno što sebi dozvoljavam da osećam
Da osećam
Sve je pogrešno danas
I kiša
I smrad mokrog asfalta
I moj grad i ti u njemu
I usamljenost koja odzvanja ovim zidovima
I moja borba sa vetrenjačama
I želja da odustanem
I neumorne promene raspoloženja
 
I to što mi majica miriše na tebe...
I to što neću da je operem danas.
Sutra ću.
Sutra ću među ljude.
Sutra ću biti produktivnija.
Sutra neću mesiti integralni hleb sa brusnicom u 20:20 i pojesti ga celog
Sutra neću u prodavnicu po kiši da kupim čokoladu da je pojedem celu 
Sutra uvek lepše zvuči...
 
 
 
 
 
 
,,Sutra ću opet znati sve što treba
Bit ću slatka bit ću nježna
Sutra ću opet voljeti sve ljude 
Dat ću opet sve za druge

Ne govori ništa više
Ne ne pričaj mi sve te priče
Ne znam što bih ne znam gdje sam
Opasna sam, već sam bjesna''

Sitnice

Tvoje sitnice

Naše sitnice...još uvek.

Naše dodirivanje nosevima dok konobar nervozno čeka da naplati.

Smrzavanje uz obalu Dunava zbog nekog tamo roja meteora.

Besciljna vožnja oko grada samo da bismo ispričali sve što imamo.

Iskrenost i duboka tuga u očima.

Odustajanje iznova i iznova.

Precrtani datumi.

Skrivene emocije.

Neskriveni poljupci.

Ispraćanje i dočekivanje do besvesti

Jedno ''možda'' i jedno ''ma, ipak ne''

Naučio si me da mi bude svejedno.Da ne pravim planove.

Da živim za trenutak.

Još me nisi naučio kako da ga preživim. 


Powered by blog.rs