Sreća je u malim stvarima

Sleepless night

Generalna — Autor tuzna @ 01:45

Moralo je. Tri meseca posle rastanka, popustila sam. Ne verujem ti. Ali ono nase "eto" na kraju svakog priznanja...Ubija.

Ubija i cinjenica da nemam razloga da te mrzim. Sa tobom sam prvi put, i to kazem sada, hladne glave, bila zaista srecna. Nenormalno srecna. Ono kad ti sreca toliko ispuni um a zaljubljenost zaseni srce da sve drugo zanemaris.

Ne mogu te kriviti za neispunjena obecanja..Sada znam da nije do tebe.

I ne znam sta zelis, ali znam sta ja zelim i moje naivno srce ce uvek verovati tvojim laskanjima.

Ali ne i glava. Kad Mala devojcica ukljuci razum, i zakljuca srce, obecava sebi da ce pred tobom biti uzdrzana. Ne zbog tebe, vec zato sto tako treba sa svakim.

***

Jedva cekam da te ponovo zagrlim, kako god se nasa prica zavrsila. Znam, zvanicno se zavrsila 09.05. ali znam i da nije kraj. Jos uvek.

 ETO.


Kako sam

Generalna — Autor tuzna @ 22:43

Noćas sam osmi put po redu telefonom obavestila moje da nisam položila taj ispit.

A ti me pitaš kako sam.

Nešto pre podneva shvatila sam da me ljudi ipak mogu razočarati, iako sam mislila da smo u toj sferi dostigli maksimum, odavno.Nedostaje mi porodica, i muči me neizvesna budućnost.

A ti me pitaš kako sam.

Zapravo, ono što me muči u vezi budućnosti je to što sam je u glavi čitavu izgradila sa tobom, a zatim si jednostavno odlučio da ipak ne želiš da budeš deo te priče, i time me slomio psihički, baš pred to usrano osmo polaganje usranog ispita koji su svi sem mene položili, baš pred još neke važne događaje u životu za koje sam mislila da me poznaješ dovoljno da ćeš znati da mi treba neko da ih prebrodimo zajedno.

Pitaš me kako sam,

a ja zaustim da kažem, napišem par redova pa obrišem.

Stranac ne zaslužuje da zna sve to.

Strancu kažeš:''Evo, ti?'', ni ne zastajući da čuješ odgovor jer te, kao prvo, ni ne zanima, a kao drugo-isti je kao tvoj.

Kukavici koja odluči da bude stranac, uz objašnjenje da nikada neće biti dovoljno zreo za neke stvari, treba spustiti slušalicu. Okrenuti leđa i otići bez obzira na to koliko mu je teška situacija, jer nas upravo takvi uče da su ruke koje će nas utešiti bez obzira na sve, jedino ispod naših ramena.


Najveća glupost na svetu

Generalna — Autor tuzna @ 23:03

Najveća glupost na svetu-popiti kafu sa nekim da ne bi bio sam.

hodam ludačkim ulicama,

pijem kafu sama,

a oni mi se smeju jer plačem,

kažu-nikada ne bismo plakali

oni ovaj život žive iskusnije

oćigledno

oni znaju da lažu, mažu i varaju

oni znaju kada da ignorišu a kada da istupe

i smeju se meni naivnoj

što dajem srce na dlanu

što to srce više ništa ne vredi

a mislila sam da će vredeti više

baš zato što ga dajem

jebiga,

možda ću nekada i biti dovoljna

možda će nekada neko reći

hajde da popijemo kafu

znam da ne voliš kad si sama 


Pauza

Generalna — Autor tuzna @ 17:20

U prisilno užurbanoj svakodnevnici, gde ljudi proleću oko mebe kao roj pčela, svako zuji za sebe,svako juri u svom pravcu, ne mare za sudare, ne mare za tuđa krila.. 

Umorila sam se.

Rasklanjam rukama kao zavese sve nagomilane obaveze, sva tuđa očekivanja i moje ambicije. Pritiskam ogromno dugme sa dve uspravne crte.  

Uključujem ventilator, otvaram roman o romantičnoj ljubavi, Veneciji i Parizu, tuđim ljubavima i tugama, pravim sebi Cedevitu od limuna u čaši od pola litre, dodajem šest kockica leda;gasim telefon. 

I ništa mi ne izmiče iz ruku;samo se vraćam sebi. 

Još samo malo do pravog odmora, a onda i do novih uspona i padova.

''Pijte sa izvora samih sebe i počnite ponovo!''Č.Bukovski


Spusti svetla, oduzmi gas..

Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obideš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...
Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih....

(Tri posleratna druga - Đorđe Balašević)


Powered by blog.rs