Sreća je u malim stvarima

San.

posveceno — Autor tuzna @ 00:10
Sanjala sam te danas. U stvari, sanjala sam sebe u tvojoj kozi. Nosila sam uniformu toliko ponosno, i bila tako srecna dok sam samouvereno gledala u pusku u svojoj ruci. Probudila sam se pod ogromnim utiskom i, iako ne zasluzujes ni red na mom blogu, volela bih da nocas, dok spavas u kasarni u nekom dalekom Iranu ili Iraku znas da se svim srcem nadam da si ziv, zdrav i srecan kao u mom snu...

U medjuvremenu-Mika Antic

Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci 
i umoran sa od trazenja resenja, 
koje je uvek na dohvatu nasih kratkih ruku. 
I prolazi vreme, ruke nam jacaju, 
ali ne rastu. 

A da zakoracis? 
Ne, ne smes prva, 
a ja ne mogu biti ispred tebe. 
Da krenemo skupa? 
Ko bi se toga setio? 

Ne kradi mi medjuvreme, 
ako vec ne osecas svoje. 
Postacu hladan i promenicu se, 
ali kad-tad cu eksplodirati. 
Ko ce da skuplja parcice? Ti? 
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog. 

Ne kradi mi medjuvreme. 
Ono nije nase. 
Ono je moje. 
I nije izmedju nas. 

Ono je izmedju mene i mene. 


..Or die trying.

posveceno — Autor tuzna @ 23:06

Onog trenutka kad se probudiš iz maglovitog sna koji je trajao godinu dana, zevneš, otvoriš jedno pa drugo oko i uplašiš se onoga što vidiš oko sebe, ne bude ti nimalo svejedno. Baš zato što si se tešila da je sve bio san. I jedva čekala da se probudiš u svom savršenom svetu.

Nauči da ceniš ono što ti se pruža. Reci Hvala pre svega za svaki udisaj i svako budno jutro. A onda prestani sebe da uljuljkuješ u ideju o tome da je okej biti prosečan. Nije okej.

Nađi onu ambicioznu Veliku devojčicu i preklinji je da se vrati. Da zajedno pređete planine i mora, i uspete.

Ne zato što morate.

Ne zato što vam je rečeno.

Već zato što možete


F* them all.

Zato što veruješ u mene kada ni sama više ne verujem ni u šta. Zato što si neko ko vredi(a nema mnogo takvih na svetu)

Zato što me braniš od svakoga i svačeg, i mogu sada da te pozovem i kažem-nešto mi hoda po terasi, i da kažeš: slomiću ga kao šibicu. I mogu da ti kažem-1344 mi fališ, i možeš da kažeš-od aerodroma do aerodroma je samo 1054, jel ti sada lakše?

I da mi kažeš da nećeš bez mene i da mi pretiš da dođem što pre jer ćeš oženiti bolju, ali da bolja ne postoji, i da ćemo imati minimum četvoro dece i da se rasplačem

...jer me baš briga za sve to..Hoću samo da me pogledaš onako, kao da gledaš u centar svog univerzuma, da me golicaš dok ne ostanem bez daha a onda grliš satima..Onako.. 

Nostalgija.

Noć.

Tvoja olovka u ruci.

Beli pufnasti bademantil, crna kafa.

Odsjaj ispod naočara.


Powered by blog.rs